Dnevnik (1991-1993)

Opis

„Dnevnik 1991–1993.“ predstavlja neke od poslednjih „zabeleški starog pokvarenjakа“, smirenog i osmehnutog intenzivnim i gorkim životnim iskustvom — pre svega kretanjem po oštroj ivici društvene margine, nepristajanjem na pravila, gluposti i kalupe gomile, rezignacijom spoznaje o trajnoj promašenosti i zlu sveta, kao i svesnim odustajanjem u ranoj mladosti jednog beskompromisnog, inteligentnog šereta od jurnjave za nametnutim, iluzornim i ispraznim ciljevima sistema, unutar klopki ultimativne brainwashing mašinerije, posle čijeg gaženja i lobotomije od čoveka obično ne ostaje ništa sem prazne, neupotrebljive ljušture.